Lidija Lagrini

Svenska, dan 0, 1, 2, 3 i 4.
Dani 0. i 1.
Letovi su bili odlicni.
Prvi pogled na Stokholm iz vazduha je iznenadjujuc. Mnostvo zelenih ostrvaca cini fantasticni arhipelag.
Bila sam u Royal apartmants u okviru velikog kompleksa Royal palace. To su ogromne odaje svakakvih namena (za dorucak, za prijem, za popodne...), sa mnogo sljastecih ukrasnih detalja, po podu, po coskovima, na svakom slobodnom mestu. Pored nekih se mogu procitati komentari princa Gustava. On kaze da je na primer trpezarija sluzila za prijem gostiju. Dodje tako pedesetak gostiju na veceru, ali oni ne veceraju, vec posmatraju kraljevsku porodicu kako jede, i to se smatra velikom cascu:)) Ja volim te kraljevske perverzije, tako da cu jos neke posetiti.
Drzava brine o svim Svedima, ona im je druga (ili prva) porodica, a oni su nasmejani i opusteni. A sto ne bi bili, sad im je najlepse godisnje doba, a inace im sunce uopste nije naklonjeno.
Mnogo se loze na krunu, taj im je simbol prisutan i u crkvama.
Stokholmska katedrala je svetla i velika, ima dobre orgulje koje se mogu cuti i tokom obicnih dana.
To se sve nalazi na Gamla Stanu, jednom od gradskih ostrva. To je ujedno i najstariji deo Stokholma, tu je grad osnovan, a o tome svedoci bas svaka zgrada. Odlicno je mesto za setnju i dobro je to prvo posetiti kad se dodje u Stokholm.
Odatle sam produzila peske (posto pocinjem da kapiram razmere grada) do centra. Naravno, detaljno sam pretrazila tri HM-a, od kojih svaki ima po tri sprata. Zakljucila sam da je sve bar duplo skuplje nego u na primer pariskom HM-u, iako je svedska firma. (inace su cene katastrofa u odnosu na nase plate).
Gradski prevoz je dobar, bez guzve, cist, ali sam jos malo zbunjena, jer je sve vece nego sto sam ocekivala.


Dan 2.
Danas sam upoznala jednog svog fejsbuk prijatelja, s kojim mi je brzo, lepo i pametno prosao dan. Pili smo kafu na terasi Svedskog kulturnog centra, a to je kul i opusteno mesto sa odlicnim pogledom. Rucali smo u restoranu koji ima veliki izbor indijske, tajlandske, libanske, kineske i jos nekih raznih kuhinja. Saznala sam puno o aktuelnom zivotu Svedjana, i starosedelaca i novodoslih; o njihovoj tolerantnosti prema razlicitim zivotnim izborima - "sve je ok, i porodica, i singl, i gej, i orgije...".
Ovde su jos bele noci, a to znaci da malo padne sumrak, a nikad tamna noc, i taj sumrak traje kratko, recimo od 11 do 3. Zacudo, meni to uopste ne smeta da spavam, spavam puno, u intervalima, valjda se umorim. Vazduh je neverovatno svez i cist, to mi je jedan od najjacih utisaka. To nije slucajno, nego je rezultat toga sto se samo normalnim automobilima dozvoljava registracija, a ima dve trecine vode i suma, samo je jedna trecina grada urbana.
Bas bas zdravo. Doduse, ja sam ovde u vreme kad ima puno sunca, sto nije slucaj u ostatku godine. Pitam se kako se depresivni ljudi tada snalaze...


Dan 3.
Prvu polovinu dana sam nesto sredjivala, tek kasnije otisla u grad.
Kupovala sam u supermarketu bez kasirke, sam provlacis bar kodove robe i ubacujes novac u automat.
Uglavnom, dan bi bio nista narocito, da nije bilo nocne voznje motornim camcem po jezeru Melaren. Nisam se pokazala kao neki pecaros:), ali sam uzivala u nocnom vodenom Stokholmu.


Dan 4.
Moj domacin je super domacin. Vozili smo bajseve po sumi, a posle se kupali u jezeru Melaren. Sumske staze su fantasticne, pored vode, uopste je svedska priroda bas wooow. Jezerska voda je divna (to nije staticno jezero), prvo hladna a potom odlicna za kupanje, a sve vreme te okruzuju super vidici.
Ovaj dan je bio jednostavan, ali bas bas lep.
I da, uspela sam da malo padnem s bajsom u koprive:)))

Svenska, dani 5. i 6.
Dan 5.
Vasa je muzej-brod.
U 17. veku ovaj broj je potonuo nekoliko stotina metara posle porinuca i tad je pedesetak ljudi poginulo. Posle 330 godina stajanja na morskom dnu, preduzimljivi Svedi su ga izvadili i zahvaljujuci novim tehnologijama restauracije, pretvorili ga u muzej. Sve to deluje slatko i zanimljivo i covek se primi posle nekog vremena na razgledanje, i ako nije neki zaljubljenik u brodove. Oni su osvetlili svaki moguci aspekt Vase. Moze se videti kapetanova odaja, drustvena igra koju su igrali na brodu (lici na mice), nekoliko kostura udavljenih putnika, video prikaz rekonstrukcije izgleda putnika, nekoliko filmova o nauci tog vremena, razlozima Vasinog potonuca... Sve i svasta. Covek ne moze da se ne divi tolikom trudu:)
Danas nije vise vazna samo tema muzeja, vazna je i postavka (u tome je kod nas najbolji Muzej primenjene umetnosti), a ovi su stvarno majstori u masti, idejama, vestini, ulozenim parama i trudu.
Skansen je veliki muzej na otvorenom, a ujedno i zoo-vrt. To je smesteno na jednom brdu. Zoo-vrt je mali, vise za decu. Dobar je akvarijum, i lepo je sto neke zivotinje imaju veliki prostor, nalik prirodnom, na primer vukovi. Interesantniji je muzej na otvorenom. Tu su napravljeni tipovi svedskih kuca i zanatskih radnji, iz raznih vremena i sa raznih prostora, u prirodnoj velicini. Unutra su cesto glumci, odnosno demonstratori. Na primer u seoskoj pekari je zena koja citavog dana mesi i pece hleb, na stari nacin, u vajarskoj radionici i u staklari takodje su demonstatori koji stvarno vajaju i prave staklo kako se nekada radilo. Opet - retko vidjeni entuzijazam i trud u obradi teme:)
Danas sam pala na nos od pesacenja.
Posle svega zasluzujem jedno niskoalkoholno pivo (i neku ribu cudnog ukusa).


Dan 6.
Dok putujem Comuter railom do centra, svidja mi se naselje Karlberg. Tu su boje zgrada bas lepo uklopljene, kao i drugde, uostalom. Nema tu nekih drececih rezeda, dzangare i slicnih, nego su sve zemljane i pastelne boje.
Naravno, sve funkcionise (u stanu, saobracaju, prodavnicama...). Sve je, kako mi to kazemo "reseno".
Predmeti su prilagodjeni razlicitim ljudskim potrebama. O manjinama se vodi racuna.

Danasnji dan sam odvojila za Moderna museet. To je stvarno najbolji muzej savremene umetnosti koji sam videla. Dela Dalija, Pikasa, Vorhola, Braka, Grisa, Kandinskog, Kokoske, Munka... u stalnoj postavci, plus dve interesantne privremene.
Stalna kolekcija nije prevelika (na jednom je spratu), ali je zato napravljen fantastican izbor.
Meni se naravno dopala (kao fanu) Dalijeva Enigma Viljema Tela.
U Munkovom senzibilitetu se negde bas pronalazim.
Dorotea Tening je sjajna narocito Insomnias.
U hodniku su tapete sa zutim kravama na roze podlozi koje je dizajnirao Vorhol.
Skulpture meni nepoznatih savremenih imena su fenomenalne; ja sam od najnovije umetnosti i inace sklonija skulpturama i instalacijama.
Da, tu sam odgledala i kratki film Frica Langa Metropolis.
...

Sad je pola 11 i u toku je zalazak sunca koji je do jaja i dugo traje.
Noci vise nisu bele, ali su kratke.
Danas je bio malo manje topao dan, cak na kraju sa nekom mini kisom. Iako bez sunca i sa malo vetra, bilo je prijatno setati pored brodova. Volim vetar.

Svenska, dani 7. i 8.
Dan 7.

Lose sam spavala (bolje sam spavala dok su bile bele noci i dok se nisam aklimatizovala) i nesto sam uvrnuto sanjala. Mislim da su mi neke stvari nejasne na javi, pa pokusavam da ih razresim u snu.
Onda mi se pokvario fotoaparat (bez njega ko da sam gola), pa nisam mogla da vozim bajs, jer sediste nije bilo spusteno. I tako sve sa nekim glupostima je poceo dan.
Ali je onda pocelo opustanje. Prosetala sam se sumom, a posle s nekim drustvom bila na plazi. Moj drug je pravio svoj specijalitet - pasulj, i odlicno se pokazao. Veci deo dana smo blejali na gajbi kod jednog zanimljivog Svedjanina i pili pivo sa normalnim procentom alkohola. Bilo je tu jos nekih likova.
Sa Svedjanima je vrlo lako komunicirati. Svi znaju normalan engleski i ljubazni su i vole da pricaju sa strancima.
Uvece sam docitala najnoviju zbirku prica Vase Pavkovica. Tuzne su price, ali na neki dosadan nacin. Vasa se s godinama smorio.


Dan 8.

Sada dok pisem sedim na jednoj klupi pored vode, a iz obliznjeg parka sa gradske bine cuje se rok koncert.
Danas mi je nedostajao fotoaparat i zato sam odlozila neke aktivnosti.
Htela sam u Nacionalni muzej, ali sam se nesto zanela po radnjama i otisla pred zatvaranje, tako da nista. Nastavila sam da tumaranm po radnjama i nije mi uopste bilo dosadno (iako ja uopste nisam tip za soping). Radnje su im velike, mirisljave, bez guzve, sa dobrom muzikom i sa lepim stvarima koje je gotivno da razgledas i kad neces da kupujes. Ionako mi ne pada na pamet da kupujem po ovim cenama. Doduse, uzela sam neke sitnice i majicu "absolut svensk".
Ovde ljudi nisu optereceni fizickim izgledom (ko u Srbiji), izgledaju kako izgledaju, ne trude se previse oko svog tela. To kazem u pozitivnom kontekstu. Inace, kod njih je sve uredno i pravilno i korektno i kako treba i... Naravno, covek iz Srbije bi bio glup kad im ne bi malo zavideo. Ali, cini mi se da kod njih postoji neki otpor prema svem tom redu (covek je cudno celjade, covek je covek, svud isti). To se najvise vidi kod tinejdzera koji puse ulicom i ponasaju se i oblace ko buntovnici bez razloga:)
Dobro, moja zapazanja su samo povrsinska, isuvise kratko sam ovde. Ali, dosta toga upijes kad putujes solo.
Idem u stan da vidim jel ima neka zanimljiva akcija za veceras.

Svenska, dani 9. i 10.

Sedim na plazi u Kalhelu, iznad mene nisko lete galebovi, a okolo prolaze neke patke. Oko pola 7 je. Ovde na plazi moze da se bude verovatno do 10. Obicna plaza u predgradju, ali dobar je osecaj, zbog izgleda sume i vode, zbog mirisa i vazduha koji je prociscen vetrom koji stalno duva. Vec sam rekla da volim vetar. I stalno sam na suncu, ne ulazim u hlad.
Juce sam otisla u Nacionalni muzej i ok je, mada nista spektakularno, u rangu je naseg Narodnog muzeja. Na jednom spratu je svedski dizajn (ima dobrog dizajna, oni su prakticni i vesti u primenjenim umetnostima); na drugom spratu su slike i skulpture. Svidele su mi se neke skulpture koje predstavljaju neke ostre karaktere. A od slika je spektakularan Rembrant, ciji se mogu videti skoro svi najbolji portreti. Privremena izlozba je posvecena kraljevskoj porodici i to je malo smesno (meni je sve to smesno u vezi plemstva).
Onda sam isla na boatseeing, tura "Under the bridges of Stokholm". Igor je rekao da to vredi iz turisticke ponude i bio je u pravu, kao i za druge stvari. Uz audioguide prodje se pored svih kvartova Stokholma i saznaju se zanimljive stvari - o vladavini Vikinga, o cistim vodama Stokholma (bilo gde moze da se pliva i peca), o 15 mostova, o Nobelu (koji je eksperimentisao u procesu pronalazenja dinamita, pa mu je u jednoj eksploziji i brat poginuo)... Pored starih zgrada koje vec znam s kopna, lepe su nove savremene zgrade za stanovanje, koje su (nanizane u citavim kvartovima) pravljene tik pored vode, zbog sto ekskluzivnijeg pogleda.
A onda sam otisla u System bolaget da kupim pljosku. Tako se zovu specijalne prodavnice u kojima se prodaju smo alkoholna pica, jer ih u normalnoj prodaji nema (sem vrlo slabog piva). Ljudi koji tu kupuju deluju malo nervozno i uzurbano, kao da rade nesto zabranjeno:), a taj osecaj im je drzava nametnula (Svedska je kao mama koja previse brine o svom detetu, pa ga time malo zezne). Kupila sam pljosku viskija.
Uvece smo izasli u grad. U Sodermalm, deo grada poznat po opustenim klubovima. Prvo smo bili u parku. Prostre se carsav na travu i iznese pice i tu svi posedaju kao na pikniku. Bila su tu razna pica, izmedju ostalog i pivo od zove. To je obicaj i u drugim evropskim gradovima, u Srbiji nije (bar ne u formi izlaska), a bilo bi lepo. Tu je bio jedan momak iz Beograda, devojka iz Zagreba i 4 Svedjanke. Svi su slatki i nije tesko medju njih se uklopiti. Otisli smo do nekog kluba, De Baser ili tako nesto. Ne moze se suditi po jednoj veceri, ali mislim da je nas nocni zivot bolji. Ovde normalni klubovi rade uglavnom do 1, samo neki pozerski i preskupi do 5. I u ovim normalnim pice je skupo (mi se cudimo sto Svedjani placaju svako svoje pice, ali recimo to sto smo mi pili u parku, u klubu bi nas kostalo oko 200-300 evra). Atmosfera u De Baseru nije bila bas luda, vec vise suzdrzana. S druge strane, ljudi s kojima smo bili, bili su mi vrlo zanimljivi i zabavni, pa smo nastavili vece u stanu jedne od njih.
Ups, zamalo da me zgazi patka.
Preostalo vreme cu provesti na jezeru i u sumi, pa necu vise pisati. Osim ako se ne setim nesto zanimljivo da dodam.
Uskoro cu biti u Bg, nervirati se nekoliko dana zbog nereda i vazduh ce mi lose mirisati. Ali onda cu se navici. I to je to.

Mali appendix:
O Kalhelu - to je predgradje Stokholma, 20 minuta od centra Comuter railom, koji spada u gradski prevoz. Ima stambene blokove, mali soping centar, plaze, i mnogo mnogo sume i vode. Skroz prijatno mesto za zivot, narocito za porodice s decom.
O jezeru Melaren - to je ogromno jezero, koje se proteze kroz celu Svedsku. Ali zimi ono potpuno drugacije izgleda nego sada. Celo se zaledi, a taj led je debeo i siguran. Po njemu moze da se vozi bicikl ili cak automobil. Tako da se s jedne obale na drugu predje na primer leti camcem a zimi biciklom.