-->POSLEDNJI DANI BIOSKOPA „DELO“
Vojislav Radojković
Ocena: * * * *
Ovo je drugi roman Vojislava Radojkovića, a objavljen je krajem 2009. godine. Autor upotrebljava omiljeni oblik pripovedanja među savremenim srpskim piscima – pripovedanje u 1. licu. Ima više naratora koji iznose svoje verzije događaja.
U likovima-naratorima autor je uspešno napravio ravnotežu između tipičnih i individualnih crta ličnosti. Vlasnik bioskopa pripoveda „s onu stranu“ života, budući da već duže vreme nije među živima, a njegov duh ne želi da napusti bioskop. Milena je naratorka čiji jezik je štur poput života koji vodi. Narator iza svih naratora je pisac-policajac; u ovoj figuri je blago parodiran dokumentaristički književni postupak, insistiranjem naratora da je „sve ispripovedano – istina“. Lik Dragana predstavnik je rata – duboka trauma s ratišta vodi ga u lični slom i alkoholizam; njegov antipod je Goran – hladan čovek kome je učešće u ratu odgovaralo i pogodovalo. Najinteresantniji narator je Janko, zanimljivim ga čini logika njegovog poodmaklog ludila. Razne manije koje ga obuzimaju on smatra svojim natprirodnim moćima; u njegovoj mašti oživljavaju filmski likovi i ulaze u stvarni svet, a to su zapravo delovi njegove multiple personality (čuvena dijagnoza iz holivudskih filmova).
Značajno mesto u romanu dobila je filmska umetnost. Izdvojena su četiri zanimljiva filma, čija se fabula povremeno dotiče fabule romana – Kuvar, lopov, njegova žena i njen ljubavnik (ekscentričan savremeni filma sa elementima apsurda), klasik Noć Antonijanija, savremena ljubavna drama Piano, i Bertolučijeva opet ljubavna priča Opsednut. Detaljno izloženim sadržajima ovih ostvarenja, pisac iskazuje svoje veliko poštovanje prema filmskoj umetnosti, kao i veru u smislenost umetnosti uopšte.
Junaci romana svakodnevno idu u bioskop, a film predstavlja njihov dvosatni beg od realnosti. Bez te odstupnice, njihova lična realnost bi pukla kao balon i raspala se, a to se zapravo i dešava gašenjem bioskopa.
Sinopsisima filmova, citatima iz filmske teorije, i brzim smenama naratora, stvara se književni kolaž kojim se ostvaruju dinamika i zanimljivost romana.
Mesto dešavanja je Petrovac – gradić u unutrašnjosti. U provinciji, svi se znaju, a sve sudbine su povezane. Izabravši ovakvu lokaciju, Radojković se odlučio da oslika provincijsku čamotinju tranzicione Srbije.
Poslednji dani bioskopa „Delo“ je i socijalni i kriminalistički roman. Nešto snažniji utisak ostavlja socijalna potka. Likovi su dobro izgrađeni i veoma motivisani.
Kraj je mračan, bez poente i bez katarze. A ova kritičarka voli poentu u mraku. Što ne mora da važi za ostale čitaoce;)
Li Novak
0 comments:
Post a Comment