Lidija Lagrini

PADAČ

Don DeLilo, Geopoetika, Beograd, 2008.

Ocena: * * * *

Iz obimnog opusa jednog od najznačajnijih savremenih američkih autora, Dona DeLila, do sada su kod nas objavljeni romani Kosmopolis, Bodi artist i Podzemlje, a 2008. godine i roman Padač.
Glavna tema ovog romana su teroristički napadi 11. septembra i sve posledice koje su ostale na ljudskim dušama. Izbor ove teme nosi izvestan rizik, jer neretko se desi da „pojede“ romane u kojima se o njoj piše. 11. septembar je granična situacija, kulminacija savremenog ludila i pobeda boga rata. Nameće se pitanje: da li je ova tema uopšte podložna literarnoj obradi? Još uvek ne postoji vremenska distanca. Višestruka je simbolika ovog datuma. Kolektivna svest je izmenjena, uobičajeni pojmovi dobijaju novo značenje, u psihološkom i političkom smislu. Metro stanice više se ne doživljavaju kao siva i sterilna mesta na kojima se čeka gradski prevoz, već kao – mete.
DeLilovi romani deluju toplo i intimno, ali ne sentimentalno, bez obzira o kojoj temi da piše. On je majstor poetizovanja svakodnevnog života. Kao da je pripovedač neko ko može sve da razume i koga se sve tiče. U opisu događaja, manje je bitno šta se objektivno dogodilo, a zaista je bitan – subjektivni doživljaj stvarnosti. Pisac koristi specifičan oblik pripovedanja u 3. licu: Pripovedač je empatičan, širokih nazora i pun razumevanja, on nije samo sveznajuće oko, već i sveosećajna duša. On je „otvoreni glas“ kroz koji progovaraju razne tačke gledišta i lični emocionalni sistemi junaka.
Likovi su psihološki veoma kompleksni i njihove emotivne reakcije su životne i neočekivane. Naročito posle takvog „okidača“ kao što je 11. septembar. Savremeno zlo je teško objašnjivo i teško razumljivo. Ono sklanja osećaj bezbednosti iz sveta (ne postoji više nigde sigurno mesto).
Umetnik, koga su mediji prozvali Padač, pravi performanse koji asociraju na 11. septembar. Padač je i metafora za savremenu umetnost, umetnost koja problematizuje samu sebe, sopstvenu ulogu, tematiku i recepciju.
Nema katarze na kraju romana. Sve je samo onako kako jeste.
DeLilo je naročita pojava u mnoštvu savremenih pisaca koji liče jedni na druge, i možemo unapred da preporučimo i ostale knjige koje će biti objavljene kod nas. On liči samo na sebe, a to nije nimalo lak zadatak.

Li Novak