Draga gospođa Ravić svakog
jutra ustaje vrlo rano. Sa svojim psićem na ramenu, kreće da nahrani sve
dvorišne mačke. I sve ulične mačke. I sve mačke u kraju. Ona ima specijalna
mesta za ostavljanje hrane, uvek isti niski prozori i podnožja stepeništa. I
mačke to znaju. One je čekaju, svakog jutra. Pozdrave je poznatim mjaukom i
toplim mačećim pogledom. Gospođa Ravić se topi.
Na prvom spratu živi gospođa
Lanković, dobra prijateljica gospođe Ravić. One se razumeju, jer dele istu
ljubav. Gospođa Lanković živi sa tri psa od kojih je jedan ogroman, i sa dve
mačke, budući da se nekako desilo da su je ljudski posetioci zanemarili. One
razmenjuju savete o pripremi dobrih mačećih obroka.
Dvorište naše zgrade ima
prepoznatljiv mačkosmrad.
*
Jednog dana, dobre gospođe
Mačković su, ruku pod ruku, odšetale za mačećom dugom.
*
Od tetke za neki rođendan Una
je dobila šolju koja svira. Isprva, muzika se čula samo kad se u šolju uspe
topla tečnost, obično čaj ili kafa. Ali ubrzo, šolja je počela da se oglašava
sve češće i u svakojakim prilikama. Dok je Una pere sa ostalim sudovima. Kad je
pomakne. Kad je slučajno dotakne u prolazu. Kad vetar duva. Kad se vrata
otvore. Nekad čak i bez ikakvog povoda.
Nije pomagalo ni da se šolja
skloni u drugu prostoriju. I dalje bi se čula njena neumorna melodija.
Iznoseći kesu sa đubretom, Una
je pomislila: „Bolje ja nju, nego ona mene.“
Iz žute plastične kese, čula
se muzika.
*
Pohađala je kratki kurs
kreativnog pisanja. Jedna od vežbi glasila je: Opiši prve tri uspomene kojih se
sećaš.
1) Beba je, sedi na bakinom
krilu, gleda raznobojne kamione koji promiču autoputem u daljini. U sećanju je
ostao osećaj nedodirljive spokojnosti.
2) Sa malim komšijom Bojanom
(njoj je 5, a njemu 6 godina) igra se u šljiviku. On kaže: „Hajde da se jebemo.“
Ona: „Dobro, samo ne znam kako se to radi.“ On: „Prvo ću ja da skinem gaćice, a
posle ti.“ Ona ga gleda zbunjeno. Odustaje, jer joj ta igra deluje bezvezno i
nezanimljivo. Nastavljaju da se igraju jurke.
3) Prabaka Sofija je umrla.
Mala Una na sahrani uz osmeh kaže: „Zašto su svi tužni? Svako ko je bolestan,
umre.“ Zbog gafa ne može da se postidi, jer još ne zna šta smrt znači.
0 comments:
Post a Comment