Lidija Lagrini

SVINJOTOPIJA
Keli Ficdžerald
prevod: Goran Skrobonja
Laguna 2007.



Ekscentričan i iznenađujući roman.
Glavni junak Dzek Plam je izopšten od sveta na sve načine – svojim izgledom (zbog urođenog poremećaja ima nenormalno veliku glavu), od nasilne majke, i od okoline koja ga naziva nakazom.
Pravu ljudskost i razumevanje on nalazi jedino među – svinjama.
Kada poverenje poklanja jednoj ljudskoj devojčici, to je pocetak njegovih nevolja, ali i istinskog ljudskog života.
Roman je vrlo zanimljiv, ali ima neke mane: Tema incesta se tretira neozbiljno (kao u američkim filmovima – čim se neko ponaša nasilnički, ispostavi se da je zlostavljan u porodici), i provlači se autorov čudan stav da su neka ubistva opravdana.
Ali, po svemu ostalom, roman je za preporuku.
Džekov specifičan jezik je fantastično urađen (on je naučio da govori slušajući radijske emisije i pričao je samo sa svinjama).
Dobro je dočarano idealno utočište – svet pametnih svinja.
Kada svinje počnu da jedu ljudsko meso, to deluje čudno na prvi pogled, ali se ispostavlja da je taj čin zapravo prelazak čoveka na viši stupanj postojanja.
I posebno treba pohvaliti prevod – u moru loših prevoda, ovaj je izuzetan, teče prirodno, kao da se čita knjiga domaćeg pisca.





NASMIJATI PSA, Olja Savičević Ivančević
zbirka priča

Ova spisateljica stvara priče atmosfere.
Na početku zbirke prenesena nam je atmosfera detinjstva, sa svim iluzijama, fantazijama i zabludama koje ovaj period nosi i u kojima se uživa i kroz sećanje.
Priče u Nasmijati psa su mekane, emotivne, nežne, a bez imalo patetike i preterane sentimentalnosti.
U pričama koje slede, menjaju se teme, pripovedači, atmosfera... Kvalitet zbirke je u raznolikosti, Ivančevićeva ne ponavlja motive.
Neke priče su u prvom licu, a neke u trećem. U jednoj priči se na primer daje tačka gledišta anoreksične devojčice.
Odnos „teških“ i „lakih“ tema je otprilike ujednačen. Dosta humora sadrži priča o mladiću koji menja na dužnosti svetu Kristinu.
Pored empatičnog i osećajnog tona pripovedanja, zanimljiva je i blaga ironija, koja dodaje notu humora i „nepodnošljive lakoće postojanja“.
Citati:
„Jednoga sam jutra, prije dvije godine, napipala malu tvrdu kvržicu na lijevoj dojci pod bradavicom. To je bilo moje puščano zrno koje mi je netko nevidljiv upucao u grudi dok sam spavala.“ (str. 30.)
„Oduvik san bija lud za ženskima. Ono, kad se zaljubin, nema toga boga, cili san romantičan. mene nije sram. Kupujen ruže, napravin večeru: šterike, vino, sve to. Pišen pisme. Takvi san muškarac. Zapravo, ne za fintu.“ (str. 69.)
„Turisti su jedan veliki sretni narod, narod lošeg ukusa.“ (str. 96.)
> -->


CRNCI U FIRENCI, Vedrana Rudan


Pravo zadovoljstvo mi je slušati Vedranu Rudan. Za nju nema pravila – šta se govori, šta se ne govori, šta je pristojno, a šta nije, šta je privatno, a šta je javno. Ona govori o svemu. Oštro, grubo, cinično, pametno i gorko. Ona nam otvoreno priča o onome šta se stvarno dešava.
Ton iz intervjua pronalazimo i u njenim romanima, kroz govor književnih likova.
Navešću samo neke od citata:
„Nisam dovoljno velik ratni zločinac da bi me to pretvorilo u heroja.“ (str. 128.)
„- Totalno je nevjerojatno da bi neka nona prodala grob svoje mame da bi mogla nabaviti recept za konzerve Ensure Plus.
- Ali to je istina!
- Istina je uvijek totalno nevjerojatna, zato u knjigama nema istine.“ (str. 161.)
„Da se opet rodim, bila bih mokra od pete do glave. Ovako misle sve starice. Kad se osušiš, spoznaš koliko si vrijedila vlažna.“ (str. 23.)
Volim što postoje ljudi poput Vedrane Rudan, inače bismo se ugušili u kulturnim stegama, konvencijama ponašanja i političkoj korektnosti.