Lidija Lagrini

PROVIDNE PRIČE, Ljudmila Ulicka
Ocena: * * * *

Zašto žene lažu? Ulicka na pronicljiv i poetski način osvetljava fenomen ženskog laganja.

Ona je savremena ruska književnica koja stvara u Moskvi.
Slatka joj je frizura (tako ću i ja izgledati u njenim godinama:). Posle naučne karijere, posvetila se pisanju romana, drama, scenarija i pripovedaka. Najpoznatije delo joj je roman Medeja i njena deca, za koji je dobila mnoge nagrade.
Providne priče je zanimljiva zbirka pripovedaka koje imaju zajedničku premisu – žensku laž. Priče su međusobno nezavisne, povezuje ih samo junakinja koja se javlja u više njih – Moskovljanka Ženja.
Kako žene lažu?
„Uzgred, nehotice, besciljno, strasno, iznenada, neprimetno, nedosledno, očajnički, savršeno bezrazložno...“
A zašto žene lažu?
„Nekakvom računu, koristi, isplaniranoj intrigi – tu mesta nema. To je samo pesma, bajka, zagonetka. Ali, zagonetka bez odgonetke.“
Podrazumeva se da je ženska laž drugačija od racionalne i logične muške. Žene uglavnom lažu da bi doživele, ili kod drugih proizvele, nove emocije; emocije koje nemaju razloga da osećaju u svom realnom životu.
Zato trinaestogodišnja Ljalja izmišlja romansu sa tridesetogodišnjim slikarem pričajući je sa mnogo realističnih i uverljivih detalja; lakomislena Engleskinja stvara lažnu ličnu tragediju, ispunjavajući je umrlom decom; stara profesorka izmišlja svoju poetsku karijeru koristeći naivnost svoje učenice, podmećući joj stihove slavnih pesnika kao svoje... Žene lažu sa strašću i sa puno nadahnuća.
Odlična je priča Srećan slučaj, o ruskim prostitutkama u Švajcarskoj. Ove žene, najčešće ružnih i prozaičnih sudbina, umotavaju svoju nesreću u uzbudljive laži i fantastične priče sa puno obrta; a ipak, sve priče liče jedna na drugu, kao da su sve gledale isti film.
Kako kaže u uvodu, autorka pravi malo književno istraživanje na temu laži, bez pretenzija na razrešenje. Ove laži su predviđene – za čitanje i uživanje.

Li Novak