Ocena: * * * *
Reč je o dugo očekivanom romanu od strane poštovalaca Bergmanovog kinematografskog opusa. Slavni Šveđanin autor je filmskih remek-dela poput Krici i šaputanja, Persona, Sedmi pečat, Divlje jagode i mnogih drugih. U njegovom režiserskom opusu dominira zagledanost u tamniju stranu ljudske egzistencije – u ludilo, psihodeliju, bolest, smrt, emotivne opsesije i slično.
U romanu Najbolje namere ne nailazimo na takav osnovni ton. Ovo delo režiser je pisao u svojim poznim godinama, pa se u njemu oseća izvesna pomirenost sa svetom, kao i u nekim filmovima iz tog perioda. Reč je o međužanrovskom tekstu, koji koketira sa romanom, scenarijem i memoarima; o fiktivnoj pripovesti o mladosti i ljubavi Bergmanovih roditelja, delimično zasnovanoj na stvarnosnim činjenicama.
Konstrukcija iz naslova je ključna za razumevanje ovog dela. Sve se čini iz najboljih namera. Ljudi, misleći najbolje, mogu unesrećiti i uniziti jedni druge.
Lidija Lagrini
0 comments:
Post a Comment