Lidija Lagrini

SENDMEN

serijal Nila Gejmena

Ocena: * * * * *

izdavač Beli put

Prvo sam čitala epizodu Lutkina kuća, a sada Preludijumi i nokturna. Obe su delovi većeg serijala Sendmen. U pitanju je luksuzan serijal u koloru, vrlo neobičan, zanimljiv i kvalitetan. Osnovu zapleta čine likovi Svevremenih (gospodari sna, ljubavi, smrti itd.), svaki sa svojim naročitim atributima. Glavni lik, često pripovedač, je Sendmen – gospodar sna, sa svojim magičnim predmetima – vrećicom peska, kacigom i rubinom, pomoću kojih utiče na sadržaj ljudskih snova.

Citati: „Jašem na leđima zmaja od Menhetna, zmaj je od kovanog gvožđa i miriše na šećernu vatu.“; „Ti si totalno najgluplji, najegocentričniji, najgrozniji izgovor za antropomorfnu personifikaciju na ovoj ili bilo kojoj ravni postojanja!“

Ima i literarnih asocijacija i reminiscencija, na primer na Foknerov roman Buku i bes, ili na Ibzenovu dramu Lutkina kuća.

Nije baš lagan strip, treba se razabrati kroz svo to gusto tkivo sna, ali je svakako za uživanje.

GEA

epizoda Majka nasilja

Ovaj strip počinje ozbiljno da mi se sviđa. Tema broja je rasizam i obrađena je na specifičan način. Postoji ćelija rasista koji ubijaju doseljenike, ali nije akcenat na tome. Akcenat je stavljen na tretman doseljenika i na to kako su VIĐENI okom zapadnog čoveka. Samim tim što su imenovani kao doseljenici-imigranti-ilegalci, ovi ljudi su svrstani u određenu grupu i oduzeta su im sva druga svojstva. Zapadni čovek nema vremena da se udubljuje, pa će ih zato potpuno simplifikovati, posmatrajući ih kao deo jednolične mase, a ne kao individue, od kojih je svaka imala jak razlog da napusti mesto rođenja.

Citat: „U vašoj kulturi DOSELJENICI kao da nisu prave osobe: nemaju nikakva prava, lišeni su čak i identiteta, njihove muke su „nevidljive“. Društvo ih kvalifikuje čitavom serijom „ne“ i suma tih „ne“ dovodi do neutralizacije, isključivanja, kao da ne postoje... Svaki doseljenik ima svoju ličnu priču, ali se one u vašim pričama za javnost utapaju u „masu“... „

I pored ozbiljne osnove, i ova epizoda Gee je vrlo zabavna, sa dobrim dinamičnim crtežom, sa atmosferom nalik na atmosferu klasičnog stripa, sa simpatičnom nesavršenom junakinjom, čija je uzrečica „u tri lepe“.

DILAN DOG, GEA, ASTER BLISTOK, ANIMAL’Z

ANIMAL’Z

Enki Bilal

Strip-genijalca Enki Bilala sam tek skoro otkrila i tek treba da ga istražim. Posle pročitane Trilogije, naišla sam na Animal’z. Ostvarenja su potpuno različita. U Animal’z-u preovlađuje melanholičan sivkasto-plavi crtež, budući da je ambijent apokaliptičan – svet ispunjen vodom. Bilalovi stripovi su intelektualno i filozofsko iskustvo na zabavan način.

GEA

PRIČE O DUHOVIMA, br. 3

Priča je u manga stilu, a crtež je evropskog tipa. U epskoj pozadini egzistiraju mnoga bića iz zvanične i nezvanične mitologije – zaštitnici, mazikini, sablasti, lauferi... Urbani crtež ispunjen je sublimiranim porukama, u vidu grafita po gradskim zidovima, natpisa na majicama likova ili stihova iz pesama. Junakinja je urbana tinejdžerka koja živi zanimljivo i brzo, dosta psuje i ne krije svoju blagu neurotičnost. Među glavnim likovima su momak u kolicima i homoseksualac – to mi se dopalo. Strip jeste pomalo tinejdžerski (junakinja tipa Bafi), ali meni je zanimljiv i zabavan.

DILAN DOG GIGANT, br. 7

Tržni centar užasa napisao je Ruju, po meni jedan od najboljih scenarista Dilana Doga (pored, naravno, Sklavija; a volim i Paolu Barbato). U ogromnom tržnom centru da bi dobili veliki popust na parfeme, narukvice i slične „stvari koje su im potrebne“, ljudi daju svoje uspomene i opsesije. Savremena besmislena zavisnost od predmeta dolazi do svog apsoluta, a time i do apsurda. Mračna vizura našeg doba, tačna, prava dilanovska i, verovatno, još dugo nepromenjiva.

Noćna mora detektiva – scenarista Ticiano Sklavi. Poznato je da je otac Dilan Doga (Sklavi, a ne Ksabaras) opsednut vrstama pakla, a najveći pakao su – birokratija, odljuđenost i poslovna bezličnost. Od toga su bolja i čudovišta iz noćne more. To je tema ovog kratkog stripa sa efektnom poentom.

ASTER BLISTOK

epizode Okončanje, Pražnjenje, Usamljenik

Klasičan tip crteža, u futurističkom ambijentu. Strip je u koloru.

Scenarista je Godard, a crtač Ribera. Fabule su originalne i iščašene, što priliči „prostoru“ u kom se odigravaju, a to je – svemir. Na moćnom svemirskom brodu Delfin egzistiraju neobični glavni likovi – Aster (posle nekoliko pročitanih epizoda za mene je još misteriozan), Maski (devojčica-žena), Mate i ostali roboti i njihovi posetioci iz svemira. Teško je pisati uverljiv i ozbiljan naučno fantastični strip (koji nije loša imitacija serijala Zvezdane staze), a Aster Blistok je pozitivno iznenađenje.

DILAN DOG

LIFT ZA PAKAO

Scenario: Ticiano Sklavi

Specijalno izdanje, u koloru. (Nikad mi se nije dopadalo što je Dilanova košulja crvena).

Ovaj strip nikad nije bio samo puka zabava, već su neke epizode pogodne i za dublju analizu. To naročito važi za Lift za pakao, a odličnu analizu nam je u pogovoru pripremio Marko Šelić; ja ne bih umela bolje. Posle čitanja integralnog stripa, preporučujem ovaj tekst. Tema broja je pravda i nemogućnost pravde u svetu. Na svakom spratu ne koji lift dovede junaka, dešava se posebna priča, a statua rimske boginje pravde Justicije se svuda implicitno pojavljuje. Epizoda je ispunjena simbolikom, vrlo je slojevita, intelektualna... Treba je iščitati više puta da bi se uočilo što više detalja i da bi se razumela na više nivoa. Sklavi se ovog puta ozbiljno potrudio.

Li Novak

UGOVOR S BOGOM Vil Ajzner

Ocena: * * * * *

Svoja dela Ajzner naziva grafičkim romanima ili grafičkim novelama, a možemo ih odrediti i kao stripove visoke stilizacije.

Pošto sam veliki fan stripa, sa entuzijazmom prilazim Ajznerovom delu (prethodno sam čitala takođe odlično delo ovog autora Zavera – tajna priča o Protokolima sionskih mudraca).

U njegovim stripovanim novelama prikazane su naturalističke, egzistencijalističke i grube životne priče raznih aktera, a sve ih povezuje jedna siva bezlična zgrada u Bronxu, koja izgleda kao i stotine drugih. Tu se vodi život siromašan, jadan i ogoljen, uzima se šta se može, a ono najgore u čoveku lako izbija na površinu.

U priči Ugovor s Bogom javlja se jovovski motiv; to je priča o čoveku koji ne može da pojmi razloge svog udesa. Ugovor s Bogom lako je sklopiti, ali da li taj dokument ima ikakvu vrednost?

Priče Ulični pevač i Cookalein govore o prizemnim strastima, niskim interesima i nesporazumima koji se ispostavljaju kao glavni pokretači sudbina.

Priča Nastojnik je najmračnija i ostavlja snažan utisak. Njena tema je sveprisutno ljudsko zlo, u svemu i u i svima, čak i u malim plavim, naizgled nevinim, devojčicama.

Crtež u svim pričama je dramatičan i često karikaturalan. U njemu je najbitniji pokret, što rezultira dinamikom pripovedanja i bliskošću sa stvarnim životom – klizavom, vijugavom, nezaustavljivom smešom od emocija i od nagona.

Stari Njujork, njegove zabačene, prljave i siromašne četvrti snažno su prikazane, crtežom i rečju.

Kao što nije redak slučaj u književnosti, i Vil Ajzner je nekada jedva uspeo da nađe izdavača za svoje delo, dok danas ono ima svetsku popularnost, a po autoru je nazvana najprestižnija godišnja nagrada za strip.

Li Novak